Sadržaj je
zaključan!
Otključaj prelaskom na
premium nalog.
Osvoj Premium 10 min besplatno
Uradi dnevne zadatke i
dobićeš pristup
Premium
sadržaju na 10 min
Idi na
Shtreberove lekcije proizvod su puno rada i istraživanja. Podržite nas kupovinom Premium naloga i omogućite vašem detetu da uči na najbolji način. Hvala!
Kupi sadaSrbija i Crna gora na početku Prvog svetskog rata
U podeli kolonija krajem 19. i početkom 20. veka Austro-Ugarska nije uspela da zauzme značajne teritorije.
Jedini preostali pravac bio joj je Balkan u čemu ju je podržavala Nemačka. Srbija se ovome oštro suprostavila, tražeći pomoć od sila Antante.
Austro-Ugarska Srbiju nije prihvatala i zbog toga što je gledala kao mogućeg predvodnika ujedinjena Južnih Slovena. Ovo neprijateljstvo je poraslo nakon Balkanskih ratova.
Dvojna monarhija samo je tražila razlog da objavi rat Srbiji.
OTPOR SRBIJE I POČETAK RATA
Povod za početak rata Austro-Ugarska je našla u Sarajevskom atentatu, kada je mladi Srbin iz Bosne, Gavrilo Princip, 28. juna 1914. godine ubio austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinada i njegovu suprugu.
Princip je bio član Mlade Bosne, organizacije čiji su ciljevi bili ujedinjenje Južnih Slovena i oslobođenje od austrougarske vlasti.
I pored toga što srpska vlada nije bila umešana u atentat, Srbiji je iz Beča poslat ultimatum 23. jula. Srbija je prihvatila sve uslove, osim onih koji su kršili njen suverenitet, te joj je vlada Austro-Ugarske objavila rat 28. jula 1914. godine.
Srbija nije želela rat, budući da je bila finansijski oslabljena nakon balkanskih ratova.
Dvojna monarhija smatrala je da će sa Srbijom ratovati na lokalnom nivou i da će lako pobediti. Ipak, velike sile su imale svoje interese za učešće u ratu, i on se proširio na Evropu i svet.
Otključaj Premium
- Čitaj celu lekciju
- Rešavaj 10x više zadataka
- Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže
Za 1200 RSD postani Premium!
Postani PremiumPRVE RATNE POBEDE
Srbija je, spremajući se za rat, proglasila opštu mobilizaciju, a svoju vladu i druge državne institucije preselila je u Niš.
Vrhovni komandant srpske vojske bio je regent Aleksandar Karađorđević, a na čelu generalštaba bio je komandant vojvoda Radomir Putnik.
Spska vrhovna komanda je glavni udar očekivala sa Severa, preko Save i Dunava, pa je tako i rasporedila odbranu. Ipak, komandant austrougarske balkanske vojske Oskar Poćorek je odlučio da glavni napad izvrši preko Drine.
Glavni udar austrougarske vojske bio je usmeren prema Valjevu. Njihov prodor usporila je Treća srpska armija, dok je Druga armija bila pod komandom Stepe Stepanovića i bila je raspoređena u blizini Aranđelovca. Druga armija izvršila je ubrzani marš na Drinu.
Tokom avgusta 1914. godine austrougarska vojska je u delovima zapadne Srbije streljala ili obesila oko 4.000 staraca, žena, dece i raznih zarobljenika. Ove zločine istraživao je i predstavio evropskoj javnosti švajcarski kriminolog doktor Arčibald Rajs.
CERSKA BITKA
U avgustu 1914. godine dogodila se prva veća bitka u Prvom svetskom ratu, a to je bila Cerska bitka, na planini Ceru u severozapadnoj Srbiji.
Ovo je bila i odlučujuća bitka. Nakon teških i višednevnih borbi srpska vojska je odnela pobedu, a onda i proterala neprijateljsku vojsku preko Drine i Save.
Nakon pobede na Ceru srpska vojska je nastavila ofanzivu, pa su njene jedinice prešle u Srem i istočnu Bosnu, blizu Sarajeva. Ove jedinice su se povukle pod novom ofanzivom vojske Dvojne monarhije.
Novi napad Austro-Ugara usledio je u septembru 1914. godine. Najžešće bitke vođene su na Gučevu i Mačkovom kamenu. Neprijatelj je krajem novembra zauzeo Valjevo i Užice, a početkom decembra i Beograd. Ovo je za malo bio potpuni poraz srpske vojske.
U najtežim trenucima komandu nad Prvom srpskom armijom preuzeo je Živojin Mišić koji je reorganizovao vojsku i podigao joj borbeni duh.
BITKA NA KOLUBARI
Početkom decembra 1914. gdoine počela je ofanziva srpske vojske na reci Kolubari. Teritorija je bila oslobođena, a više destina hiljada neprijateljskih vojnika bilo je zarobljeno.
Ovo je bila jedna od najvećih ratnih poeda srpskog naroda u istoriji.
CRNA GORA 1914.
Srbija i Crna Gora su u Veliki rat ušle kao saveznici.
Kako bi pridobila Crnu Goru, Austro-Ugarska joj je ponudila finansijsku pomoć i teritorijalno proširenje na Skadar i delove Raške oblasti. Kralj Nikola je ostao odlučan u tome da je Crna Gora na strani Srbije, pa je Austro-Ugarskoj objavio rat 6. avgusta 1914. godine.
I pre rata Crna Gora je bila okružena teritorijama Dvojne monarhije, a austrougarska vojska je bila nadmoćnija po broju, naoružanju i tehnici. I pored ovoga, Crna Gora je odmah prešla u ofanzivu.
Crna Gora je, u dogovoru sa Srbijom, formirala štab Vrhovne komande na čelu sa srpskim oficirima. Na čelo štaba je postavljen general Božidar Janković. Zajedniči plan dejstva srpske i crnogorske vojske napravio je vojvoda Radomir Putnik.
Primena plana donela je tokom jeseni 1914. godine značajne zajedničke pobede.
Srbija i Crna gora na početku Prvog svetskog rata
Klikni na Start,
i rešavaj Premium
zadatke!
besplatno!