Uticaj hrane na naš organizam

Uvod

Hranom unosimo brojne hranljive materije koje su nam potrebne kako bi rasli, imali energiju i bili zdravi. Svaka vrsta hrane sadrži drugačije hranljive materije i ima drugačiji uticaj na naš organizam.

Hranljive materije koje dobijamo hranom su: proteini (belančevine), ugljeni hidrati, masti, vitamini, minerali.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Da li se iste hranljive materije nalaze u svakoj vrsti hrane?

Bravo!

Osvojeno je

+

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Proteini ili belančevine

Proteini su neophodni su za izgradnju tkiva i obnovu ćelija. Najvažniji izvori proteina su:

meso,
riba,
jaja,
sir,
jogurt,
mleko,
mahunarke ( pasulj, sočivo, grašak, boranija)...

Ugljeni hidrati

Ugljeni hidrati su najznačajniji izvor energije. Kvalitetan izvori ugljenih hidrata su:

pirinač i druge žitarice (ovas, ječam, raž, heljda),
krompir,
hleb,
voće i povrće...

Lako!

1/2

Bravo!

1/2

Pogledaj odgovor u lekciji.

Za šta su nam neophodni proteini?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Lako!

2/2

Bravo!

2/2

Pogledaj odgovor u lekciji.

Najznačajniji izvor energije su?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Masti

Masti daju energiju i učestvuju u mnogim važnim procesima u organizmu. Kvalitetni izvori masti su:

nerafinisana hladno ceđena ulja,
koštunjavo voće,
plava riba (sardina, losos)...

Vitamini i minerali

Vitamini i minerali si neophodni za normalno odvijanje metabolizma organizma. Metabolizam su hemijske reakcije u organizmu koje nas održavaju u životu.

<p style="text-align: left;"><strong>VITAMIN A</strong> neophodan nam je za<strong> vid</strong>, <strong>kožu</strong>, <strong>kosti</strong>, <strong>imuni sistem</strong> i <strong>reproduktivne funkcije</strong>, a možemo ga naći u mleku i mlečnim proizvodima, džigerici, žumancu, masnoj ribi, spanaću, &scaron;argarepi, kajsiji, breskvi...</p>

VITAMIN A neophodan nam je za vid, kožu, kosti, imuni sistem i reproduktivne funkcije, a možemo ga naći u mleku i mlečnim proizvodima, džigerici, žumancu, masnoj ribi, spanaću, šargarepi, kajsiji, breskvi...

<p style="text-align: left;"><strong>VITAMIN B1 (tiamin) </strong>neophodan nam je za <strong>mi&scaron;iće</strong>, <strong>metabolizam</strong> i <strong>nervni sistem</strong>, a možemo ga naći u žitaricama celog zrna, mahunarkama, svinjskom mesu.</p>

VITAMIN B1 (tiamin) neophodan nam je za mišiće, metabolizam i nervni sistem, a možemo ga naći u žitaricama celog zrna, mahunarkama, svinjskom mesu.

<p style="text-align: left;"><strong>VITAMIN B2 (riboflavin)</strong> neophodan nam je za <strong>metabolizam</strong>, a možemo ga naći u mleku i mlečnim proizvodima, mesu, ribi, jajima, zelenom lisnatom povrću, pečurkama, žitaricama celog zrna.</p>

VITAMIN B2 (riboflavin) neophodan nam je za metabolizam, a možemo ga naći u mleku i mlečnim proizvodima, mesu, ribi, jajima, zelenom lisnatom povrću, pečurkama, žitaricama celog zrna.

<p style="text-align: left;"><strong>VITAMIN B3 (niacin) </strong>neophodan nam je za <strong>metabolizam</strong>, a možemo ga naći u iznutricama, ribi, mesu, mleku, orasima, kikirikiju.</p>

VITAMIN B3 (niacin) neophodan nam je za metabolizam, a možemo ga naći u iznutricama, ribi, mesu, mleku, orasima, kikirikiju.

<p style="text-align: left;"><strong>VITAMIN B6 (piridoksin)</strong> neophodan nam je za <strong>metabolizam</strong>, a možemo ga naći u pilećem i svinjskom mesu, ribi, iznutricama, integralnim žitaricama, soji, kikirikiju, le&scaron;niku.</p>

VITAMIN B6 (piridoksin) neophodan nam je za metabolizam, a možemo ga naći u pilećem i svinjskom mesu, ribi, iznutricama, integralnim žitaricama, soji, kikirikiju, lešniku.

<p style="text-align: left;"><strong>VITAMIN B12</strong> neophodan nam je za <strong>krv </strong>i <strong>nervni sistem</strong>, a možemo ga naći u ribi, integralnim žitaricama, iznutricama.</p>

VITAMIN B12 neophodan nam je za krv i nervni sistem, a možemo ga naći u ribi, integralnim žitaricama, iznutricama.

<p style="text-align: left;"><strong>GVOŽĐE </strong>nam je neophodan za<strong> krv</strong> i <strong>mi&scaron;iće</strong>, a možemo ga naći u mesu, ribi, jajima, mahunarkama, zelenom lisnatom povrću, su&scaron;enom voću.</p>

GVOŽĐE nam je neophodan za krv i mišiće, a možemo ga naći u mesu, ribi, jajima, mahunarkama, zelenom lisnatom povrću, sušenom voću.

<p style="text-align: left;"><strong>KALCIJUM</strong> nam je neophodan za <strong>kosti</strong> i <strong>zube</strong>, a možemo ga naći u mlečnim proizvodima, sitnoj ribi, zelenom lisnatom povrću, su&scaron;enom voću.</p>

KALCIJUM nam je neophodan za kosti i zube, a možemo ga naći u mlečnim proizvodima, sitnoj ribi, zelenom lisnatom povrću, sušenom voću.

<p style="text-align: left;"><strong>CINK</strong> nam je neophodan kako bismo <strong>rasli</strong> i imali <strong>jak imunitet</strong>, a možemo ga naći mesu, plodovima mora, mleku, mahunarkama, ko&scaron;tunjavim plodovima.</p>

CINK nam je neophodan kako bismo rasli i imali jak imunitet, a možemo ga naći mesu, plodovima mora, mleku, mahunarkama, koštunjavim plodovima.

Naučili smo

Hranljive materije koje dobijamo hranom su: proteini (belančevine), ugljeni hidrati, masti, vitamini, minerali.
Proteini su neophodni su za izgradnju tkiva i obnovu ćelija.
Ugljeni hidrati su najznačajniji izvor energije.
Masti daju energiju i učestvuju u mnogim važnim procesima u organizmu.
Vitamini i minerali si neophodni za normalno odvijanje metabolizma organizma.
Metabolizam su hemijske reakcije u organizmu koje nas održavaju u životu.

Ova lekcija je pod pokroviteljstvom kompanije Nestlé i programa „ZDRAVO RASTIMO“

Oni navike školaraca u Srbiji menjaju nabolje

Kroz edukativni program ZdravoRastimo, koji se već više od decenije sprovodi u školama širom Srbije, do sada je prošlo više od 120.000 osnovaca koji su zahvaljujući angažovanju posvećenih nastavnika motivisani da se vrate na sportske terene i da se uključe u pripremu zdravih obroka. Samo u toku školske 2022/2023 godine, u našoj zemlji u projektu je učestvovalo 25.000 dece iz oko 100 osnovnih škola, a Srbija se u odnosu na druge zemlje u kojima se program sprovodi istakla po tome što je veoma zastupljeno međuvršnjačko obrazovanje, gde stariji učenici uče svoje mlađe drugare o važnosti pravilne ishrane i redovne fizičke aktivnosti.