Balkanski ratovi 1912-1913.

Suparništva i stvaranje saveza balkanskih država

Balkanske zemlje Grčka, Srbija, Crna Gora i Bugarska obnovile su svoje države u 19. veku, ali je veliki broj njihovih sunarodnika bio i dalje pod turskom vlašću. Njihov položaj je bio ekstremno teža: bili su hrišćani u osmanskom carstvu, feudalizam je još uvek bio na snazi, a ekonomskki razvoj nije postojao. Zato su pomenute države smatrale da je njihova dužnost da svoje sunarodnike oslobode od Turaka, a time i prošire svoje teritorije.

Kako bi što Turci što efikasnije bili proterani sa ovih područja, morala je da postoji određena sajednica - savez, jer nijedna zemlja ponaosob nije bila dovoljno jaka da sama sprovede akciju.

Pored oslobađanja od Turaka, svaka od zemalja imala je za cilj i proširenje svoje teritorije.

Srbija je želela izlaz na more kako bi nesmetano mogla da se privredno razvija.

Bugarska je želela da zauzme čitavu Makedoniju.

Grčka je za sebe želela Solun i deo Trakije.

Crna Gora je htela Skadar i da se proširi na sever i istok.

balkan

(Balkan pre Prvog balkanskog rata)

Iz priloženog se vidi da su intersi balkanskih država bili suprostavljeni, pa je tako i stvaranje Balkanskog saveza kočeno.

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 855 RSD postani Premium!

Postani Premium

Još jedan razlog otežavao je sklapanje Balkanskog saveza. To je bio odnos velikih sila prema Balkanu i Turskoj.

Problem Balkana za velike sile bio je u okviru Istočnog pitanja gde im je postojeće stanje stvari odgovaralo, a snaženje balkanskih zemalja posmatrale su kao snaženje ruskog uticaja na ovoj teritoriji.

Nakon što je odlučeno da sva nerešenja pitanja u sporazumu između Bugarske i Srbije rešava ruski car, potpisani su sporazumi i između ostalih balkanskih zemalja.

U maju 1912. potpisan je sporazum između Bugarske i Grčke, a zatim je postignut i usmeni dogovor Crne Gore i Bugarske. Na kraju septembra iste godine postpisan je savez Srbije i Crne Gore.

Ovim je konačno sklopljen Balkanski savez.

Prvi balkanski rat

Objavom rata Turskoj od strane Crne Gore 8. oktobra 1912. zvanično je počeo Prvi balkanski rat.

Odmah nakon Crne Gore, prema sporazumu, rat Turskoj objavile su i Srbija, Bugarska i Grčka.

Velike sile ni sada nisu bile za rat, pa su čim je rat počeo uputile zajedničku poruku da bez obzira na njegov ishod, promena teritorija na Balkanu neće biti dopuštena.

Srpska vojska, kojoj se pridružio i veliki broj dobrovoljaca, za cilj je imala oslobođenje Kosova i Metohije i čitave Stare Srbije. Već na samom početku rata, krajem oktobra 1912. Srbi su odneli pobedu u bici na Kumanovu. Zatim je usledio prodor ka Skoplju, a onda i pobeda kod Bitolja sredinom novembra.

(Srska vojska u bici kod Bitolja)

Naporedo sa ovim akcijama oslobođeno je Kosovo i vojska je, preko severne Albanije, izašla na jadransku obalu, čime je ispunjen jedan od ciljeva Srbije.

Grcu su za to vreme zauzeli Solun, Crna Gora je zaustavljena kod Skadra, a i bugarska vojska je bila dosta uspešna.

Na inicijativu Turske da velike sile posreduju da se rat prekine, u decembru 1913. godine potpisano je primirje i organizovana konferencija u Londonu. Od zemalja članica Balkanskog saveza traženo je da povuku vojsku sa pojedinih osvojenih teritorija, a Austro-Ugarska je Srbiji i Crnoj Gori zapretila i ratom ukoliko ne ispune zahteve.

Krajem novembra iste godine proglašeno je stvaranje Albanije, uz podržku Dvojne monarhije, čime je Srbija izgubila izlaz na more.

Za to vreme je u Turskoj došlo do prevrata, a nova vlada je odbila da se odrekne izgubljenih teritorija čime je rat produžen.

U nastavku rata je Bugarska uz pomoć srpske teške artiljerije zauzela Jedrene, Crna Gora je zauzela Skadar 1913. godine. Svoje napredovanje je nastavila i Grčka.

Austro-Ugarska je ponovila svoje pretnje i ponovo tražila povratak teritorija. Kako Bugarska nije bila spremna da ispuni deo savezničkog ugovora koji se odnosio na vojnu pomoć Srbiji u eventualnom ratu sa Dvojnom monarhijom, Srbija i Crna gora su morali da se povuku i popuste.

Prvi balkanski rat završen je Londonskim mirom koji je potpisan 30. maja 1913. Turska je u ratu izgubila sve teritorije na Balkanu, izuzev okoline Carigrada.

Potpisnici_londonskog_mira_1

(Potpisnici Londonskog mira)

Ipak, zemlje saveznice nisu mogle da se dogovore oko podele novih teritorija, pa je došlo do novog rata.

Drugi balkanski rat

Srbija se, pod pritiskom Austro-Ugarske nakon Prvog balkanskog rata, povukla sa Jadranskog mora, ali je kao nadoknadu za to tražila teritorije u Vardarskoj Makedoniji koje je zauzela. Bugarska je te teritorije želela za sebe.

(Granice na Balkanu nakon Londonskog mira)

Sa druge strane, Bugarska nije mogla da se dogovori ni sa Grčkom, pošto su obe zemlje želele Solun i Trakiju. Grčka i Srbija sklopile su savez zbog zajedničkih interesa.

Za to vreme Austro-Ugarska je podsticala sukob i podržavala Bugarsku vladu koja je odbila posredovanje ruskog cara u Sporu sa Srbijom.

Konačno, u noći između 29. i 30.juna 1913. godine bugarska vojska je, bez objave rata, napala srpsku vojsku na reci Bregalnici. Ovo je bio i početak Drugog balkanskog rata.

U rat protiv Bugarske ušle su i Grčka, Crna Gora, Rumunija i Truska.

Bugarska vojska poražena je od srpske u bici na Bregalnici, te je primirje zatražila već 20. jula.

Mirovni sporazum potpisan je u Bukureštu 10. avgusta 1913. čime je Srbija dobila istočni deo Vardarske Makedonije. Grčka je dobila Egejsku Makedoniju i deo Trakije, Rumunija južnu Dobrudžu, dok je Turskoj vraćeno Jedrene sa okolinom.

Participants_in_the_Bucharest_Peace_Treaty_negotiations,_1913

(Delegati u Bukureštu)

Posledice balkanskih ratova

Nakon balkanskih ratova, Turska je ostala bez gotovo svih teritorija na Balkanu. Ukinuti su i feudalni odnosi.

Bugarska je dobila izlaz na Egejsko more.

Srbija je oslobodila Kosovo i Metohiju i Staru Srbiju. Svoju teritoriju proširila je na oko 40 hiljada kvadratnih kilometara, a broj stanovnika povećala za 1,5 miliona.

800px-Balkan_Wars_Boundaries (1)

(Balkan nakog Drugog balkanskog rata)

Srbija je iz ratova, pored navedenih uvećanja, imala i velike gubitke u ranjenim i poginulim vojnicima (poginulo oko 50.000).

Crna Gora je ipak predala Skadar, a Grčka je udvostručila svoju teritoriju i broj stanovnika.

Velike sile stvorile su Albaniju.

<% if(tag === 'undefined') {%><% } else { %><% } %>