Glasovne promene su ključni element srpskog jezika, koji se odlikuje fonetskim pravopisom. Ove promene se javljaju kako u govoru, tako i u pisanju, i vrše se prema određenim glasovnim zakonima. Međutim, važno je napomenuti da reč mora zadržati svoje značenje i biti laka za izgovor. Ako reč gubi svoje značenje ili se nelagodno izgovara, ne vrši se glasovna promena, što predstavlja odstupanje od pravila.
Glasovne promene se najčešće dešavaju kada se menja oblik reči ili kada nastaje nova reč. Na primer, u reči "Šabac", kada se menja u genitiv jednine, postaje "Šapca". Takođe, kada se od reči "list" formira nova reč, dobijamo "lišće".
Postoji više vrsta glasovnih promena u srpskom jeziku:
Svaka od ovih promena ima svoje specifičnosti i primenjuje se u određenim situacijama. Na primer, jotovanje se odnosi na proces u kojem se ispred ili iza određenih suglasnika javlja glas j. Palatalizacija je proces u kojem se neki suglasnici menjaju pod uticajem susednih palatalnih ili nepostojanih samoglasnika.
Važno je napomenuti da srpski pravopis koristi fonološki (zvučni) pravopis, što znači da se jednačenja (po mestu tvorbe i po zvučnosti) vrše i u govoru i u pisanju. Ovo je u kontrastu sa većinom slovenskih jezika (bugarski, češki, poljski, ruski, slovački, slovenački itd.) koji koriste morfološki (tvorbeni) pravopis, gde se jednačenja vrše samo u govoru, dok se u pisanju ne vrše.
Kroz razumevanje i primenu ovih glasovnih promena, možemo bolje razumeti strukturu i pravila srpskog jezika, što nam omogućava da se preciznije i efikasnije izražavamo.
Šta pruža PREMIUM STATUS
Prednosti na shtreberu:
- Sadržaj prilagođen uzrastu
- interaktivne lekcije i testove
- Dostupno u bilo koje doba dana i noći
- Jednostavnost korišćenja
- Praćenje napretka
Neka učenje postane zabava!
Nepostojano A
Nepostojano A je fenomen u srpskom jeziku gde se samoglasnik A pojavljuje ili nestaje u određenim okolnostima. Ovo se najčešće dešava u deklinaciji imenica i prideva. Na primer, u nominativu jednine imamo reč "gost", ali u genitivu jednine postaje "gosta". Nepostojano A se pojavljuje između dva suglasnika kako bi olakšalo izgovor.
Prelazak L u O
Ova glasovna promena se javlja kada se suglasnik L nalazi između dva samoglasnika i prelazi u O. Na primer, u reči "volja", u dativu jednine postaje "vojoj". Ova promena se često javlja u deklinaciji imenica.
Jednačenje suglasnika po zvučnosti
Kada se u jednoj reči nađu dva suglasnika različita po zvučnosti, dolazi do njihovog ujednačavanja. Na primer, zvučni suglasnik B prelazi u bezvučno P kada je ispred njega bezvučni suglasnik, kao u reči "ropstvo" (rob + stvo).
Jednačenje suglasnika po mestu tvorbe
Kada se dva suglasnika različita po mestu građenja nađu u neposrednoj blizini, oni se ujednačavaju. Na primer, zubni suglasnik S prelazi u prednjenepčani suglasnik Š kada se nađe ispred prednjenepčanog suglasnika, kao u reči "nošnja" (nos + nja).
Jotovanje
Jotovanje je proces u kojem se ispred ili iza određenih suglasnika javlja glas J. Ovo se često dešava u deklinaciji i konjugaciji reči. Na primer, u reči "majka", u genitivu jednine postaje "majke".
Palatalizacija
Palatalizacija je glasovna promena u kojoj zadnjenepčani suglasnici K, G, H, u tvorbi reči ispred samoglasnika E i I i nepostojanog A, prelaze u prednjenepčane suglasnike ili palatale Č, Ž, Š. Na primer, u reči "pečem" (peći), osnova "pek" prelazi u "peč" ispred samoglasnika E.
Sibilarizacija
Sibilarizacija je glasovna promena u kojoj zadnjenepčani suglasnici K, G, H ispred samoglasnika I, kao nastavka za oblik reči, prelaze u zubne suglasnike (sibilante) C, Z, S. Na primer, u reči "junači" (junak), osnova "junak" prelazi u "junač" ispred samoglasnika I.
Uprošćavanje suglasničkih grupa
U srpskom jeziku, složene suglasničke grupe se često uprošćavaju kako bi se olakšao izgovor. Na primer, u reči "čast", u genitivu jednine postaje "časti", gde se NT prelazi u T.
Gubljenje suglasnika
U nekim slučajevima, suglasnici mogu nestati iz reči, naročito kada se formiraju novi oblici reči. Na primer, u reči "smrt", u genitivu jednine postaje "smrti", gde se N iz osnove "smrtn-" gubi.
Pokretni samoglasnici
Pokretni samoglasnici se pojavljuju ili nestaju u određenim oblicima reči. Na primer, u reči "cvet", u genitivu jednine postaje "cveta", gde se E pojavljuje između suglasnika.
Asimilacija i sažimanje samoglasnika
Asimilacija je proces u kojem se jedan samoglasnik menja pod uticajem susednog samoglasnika. Na primer, u reči "deo", u genitivu jednine postaje "dela", gde se E menja pod uticajem A. Sažimanje samoglasnika je proces u kojem se dva ista samoglasnika spajaju u jedan, kao u reči "pooštriti", gde se dva O spajaju u jedan.
Disimilacija samoglasnika
Disimilacija je proces u kojem se jedan samoglasnik menja kako bi se razlikovao od susednog samoglasnika. Na primer, u reči "beo", u genitivu jednine postaje "bela", gde se E menja u A kako bi se razlikovao od susednog E.
Prevoj vokala
Prevoj vokala je proces u kojem se dugi samoglasnici skraćuju, a kratki produžavaju. Na primer, u reči "čovek", u genitivu jednine postaje "čoveka", gde se dugi E skraćuje.
Sve ove glasovne promene su ključne za razumevanje i pravilno korišćenje srpskog jezika. Međutim, važno je napomenuti da postoje izuzeci od ovih pravila, kao što su strane reči koje su ušle u srpski jezik bez promene, ili reči koje su zadržale svoj originalni oblik iz istorijskih ili stilskih razloga.
da čitaš celu lekciju
SH duks OSMEH više boja
180000
SH duks sa kapuljačom više boja
Mi trotinet
SH rokovnik više boja
SH kačket više boja
SH ranac više boja
SH majica OSMEH više boja
