Sadržaj je
zaključan!
Otključaj prelaskom na
premium nalog.
Osvoj Premium 10 min besplatno
Uradi dnevne zadatke i
dobićeš pristup
Premium
sadržaju na 10 min
Idi na
Pretraga za:glagol
Sas usta - ustima, lošo - loše, napraji - uradim, iskaš - tražiš...
Ovo su samo neke od razlika i osobina ovog dijalekta. Ostale su:
- postoji samo jedan akcenat, i može da se javi na bilo kom slogu u reči;
- ima samo dva padeža: nominativ i akuzativ (od jutro do mrak...);
- upotrebljava se zamenica za svako lice u obliku SI - (si iskam...);
- ovi govori su izgubili infinitiv, pa se futur gradi od prezenta hlagola hteti i prezenta glagola koji se menja, često bez veznika da (ću radim, će dočeka...).
Misija Ćirila i Metodija
Učena braća Konstantin (Ćirilo u monaštvu) i Metodije, rodom iz Soluna, poslati su u Veliku Moravsku 863. godine na zahtev kneza ove zemlje. Braća su govorila jezik Makedonskih Slovena, pa je, još pre polaska u Moravsku, mlađi brat - Kontantin - sastavio glagoljicu.
(Ćirilo i Metodije)
Glagoljica je bila prva slovenska azbuka. Pored glagoljice, Konstantin je sa grčkog na slovenski preveo i najvažnije obredne knjige.
Rad učenika Ćirila i Metodija
Rad Ćirila i Metodija su, nakon smrti dva brata, nastavili njihovi učenici. Oni su sa Balkanskog poluostva, gde su pobegli, širili slovensku pismenost.
Značajno srdište kulture Južih Slovena postao je Ohrid gde su se isticali Kliment i Naum, koji su podizali škole i manastire.
(Kliment i Naum Ohridski)
Kliment Ohridski sastavio je i novu azbuku - ćirilicu, koja je ubrzo zamenila glagoljicu kod Srba, Makedonskih Slovena i Bugara, a koristila se i u Bosni i primorskim krajevima jugoistočno od Splita.
Glagoljaši
Glagoljica je ostala u severnim primorskim krajevima i na ostrvima, a Hrvati su je vekovima čuvali kao svoje posebno pismo. Postojali su i sveštenici koji su koristili knjige pisane na glagoljici i na noj držali crkvene obrede. Oni su nazivani glagoljašima.
(Glagoljica)
Rad glagoljaša zabranjen je od strane rimske crkve koja je insistirala da postavljeni sveštenici znaju latinski jezik. Kasnije je u ovim krajevima preovladala latinica.
Pismo i književnost
Trajna i najznačajnija kulturna tekovina našeg ranog srednjeg veka je pismo. Sa njegovom pojavom stvorena je i osnova za razvoj kulture Južnih Slovena.
Najstarije knjige napisena su na starom slovenskom, odnosto staroslovenskom jeziku, čiji je osnov bio govor Makedonski Slovena.
(Staroslovenski)
I knjige koje su napisane na glagoljici i ćirilici bile su razumljive ostalim slovenskim narodima, pošto su razlike među njihovim jezicima bile male.
JEZIK I PISMO
Glagoljica i ćirilica, dva srpska pisma, omogućila su razvoj književnosti na slovenskim jezicima.
Povelje, pisma, ugovori i književna dela pisana su na narodnom jeziku, a postojali su posebni pisari koji su na grčkom jeziku vodili prepsiku sa vizantijskim oblastima.