Nastanak bioskopa

Jednog decembarskog dana 1895. godine, u Parizu, dvojica braće započela su istoriju filma i istoriju bioskopa. Ispred pariske Velike kafane ljudi su u redu čekali da kupe kartu za prvu bioskopsku projekciju – film „Izlazak radnika iz fabrike“. Da ga pogledaš, neće ti trebati ni minut! Tako je, film traje svega četrdesetak sekundi. Ne podseća nimalo na filmove koje ti gledaš. Međutim, trenutak u kojem je filmskom kamerom zabeležen izlazak nekolicine radnika iz fabrike, ljudima je bio dragocen i iznenađujuć, jer je to život uhvaćen na platnu. Film je bio nemi i u crno-beloj tehnici.

Braća Limijer se, dakle, smatraju začetnicima filma i bioskopa. Ni bioskop danas nije što je bio! Ako pažljivo čitaš, već znaš da je projekcija održana u jednoj kafani, ni manje – ni više. Upravo kafane bile su prvi bioskopi jer su bile centri društvenog života. Tamo su se sastajali pesnici, glumci, slikari, pravnici, političari.

Film je u Kraljevinu Srbiju stigao 1896. godine, ali prvi stalni bioskop otvoren je 1901. u Pozorišnoj kafani u Beogradu. Limijerovi snimatelji su brzo snimili beograsku verziju prvog filma: „Radnici izlaze iz fabrike duvana na Senjaku“.

Povodom krunisanja kralja Petra Karađorđevića, jedan engleski snimatelj je prvi put doneo kameru u prestonicu. Naš prvi igrani film bio je „Karađorđe“ iz 1911. godine.

Scena iz filma ”Karađorđe” - 1911. godina

U početku je bioskop bio mesto razonode i zabave, ali potom i sredstvo obrazovanja i prozor u svet. Naročito je privlačio mlade koji su posmatrali filmsku modu iz Pariza ili Beča.