Na planinskim liticama kineske provincije Sečuan, mogu se videti stotine drevnih kovčega koji nestabilno vise sa stena. Pripadnici naroda Bo, za koje se veruje da su nestali pre četristotine godina, ostavili su za sobom tajnu neobične pogrebne tradicije. Tokom duge istorije čovečanstva, ljudi su nalazili razne kreativne načine da sahrane svoje bližnje, jedan od najfascinantnijih su viseći kovčezi naroda BO. Neki od ovih sanduka stari su nekoliko hiljada godina, ali ko ih je postavio tamo i kako?
Kultura naroda Bo razvila se pre tri hiljade godina, i postojala je do pre četristo godina, kada je misteriozno nestala sa tog područja. Smatra se da je do toga došlo tokom vladavine dinastje Ming (1368-1644), narod Bo je bio progonjen i ubijan od carske vojske. Veruje se da su mnogi preživeli odlučili da pobegnu u susedne regije, gde bi se uklopili u lokalno stanovništvo menjajući imena i prihvatajući običaje naroda.
Do sada je otkriveno preko trista visećih sanduka. Najstariji, za sada pronađen, je star hiljadu dvesta godina, dok je najmladji kovčeg star oko četristo godina. Svaki sanduk kao i njegov sadržaj se pažljivo proučavaju, kako bi mogli da saznamo više o kulturi i običajima ovog naroda. Kovčezi se zatim restauriraju, i vraćaju na mesto iz poštovanja prema ovoj kulturi.
Viseći kovčezi su pravljeni u različitim oblicima i veličinama, iz jednog komada drveta sa bronzanim poklocem. Kovčezi su postavljani na dva načina, jedni su postavljali da vise. Drugi su postavljani u rupe koje su iskopane na liticama. Većina ovih grobova nalaze se na visini od dvadeset do pedeset metara, iznad reke Luksi. Malo je onih koji su postavljeni na visinu od tristotine metara. Zbog nedostupnosti niko nije znao za ove viseće kovčege, sve do 1978. godine. Od kad su otkrili postojanje ovih kovčega, glavno pitanje koje muči naučnike je, kako su ih postavljali na tako nedostupnom mestu. Vode se razne polemike oko toga. Neki smatraju da su kovčege spuštali sa vrha litica, neki misle da su imali rampe koje su postavljali na zemlju kako bi ih popeli gore. Ali za sada nije pronađen ni jedan dokaz koji potvrđuje neku od ovih teorija.
Zapisi Lija Jinga tokom dinastije Juan možda daju odgovor: ”Visoko postavljeni kovčezi smatraju se kao nešto veoma poželjno. Što je sanduk na većoj visini, to je bolje za preminulog. Oni čiji kovčezi padnu na zemlju smatraju se još srećnijim…”
Misterije visećeg kovčega kao i pitanje šta je izazvalo nestanak Bo naroda možda nikada nećemo razumeti u potpunosti.