Kada govorimo o zaštiti životne sredine, ne govorimo samo o zaštiti biljnog i životinjskog sveta i o očuvanju lepote prirode, već i o opstanku ljudi na planeti. Bez nas planeta će nastaviti da živi, ali mi ne možemo bez nje.
Od davnina datira briga o uticaju vazduha i vode na ljudski život. Širenje epidemije bolesti u Evropi između kasnog 14. i sredine 16. veka, povezivalo se sa zagađenjem vazduha, a očuvanje zemljišta praktikovano je u Kini, Indiji i Peruu još pre 2.000 godina.
Krajem 19. veka počelo je ozbiljnije da se govori o zaštiti životne sredine zbog zagađenja tokom industrijske revolucije. Kao posledica širenja svesti o problemu koji sve više zahvata planetu, države počinju da uvode mere zaštite životne sredine. Tako je na primer, Švedska 1909. osnovala devet nacionalnih parkova, a Švajcarska je 1914. stvorila nacionalni park od 14.000 hektara. U Srbiji najstariji nacionalni park je Fruška gora, a ovaj status ima od 1960. godine.
U gradovima širom sveta, na vrhuncu industrijske revolucije, počinju da se grade parkovi. Oni su bili zelene oaze za fizičko i psihičko dobro stanovništva. Prvi urbani park na svetu dizajnirao je arhitekta Džozef Pakston,1843. godine u Liverpulu. To je čuveni Birkenhed park. Ubrzo su ovaj primer sledilie i druge presotnice. U Parizu je Napoleon III naredio da se otvare Bulonjske i Vensenske šume za javnost, a Karlos III je dozvolio pristup baštama palate Buen Retiro u rekreativne svrhe. S druge strane Atlantika, u Njujorku, umesto da se podigne Menhetn kakav je planiran, a to je veliki broj kuća, organizovanih u mrežu koja prekriva celo ostrvo, odobren je 1857. godine projekat Central Parka.
Tokom istorije čovečanstva, dok je čovek živeo u skladu sa prirodom, jedina dostupna energetska opcija su bili energija sunca, vetra, i vode, odnosno obnovljivi izvori energije. Kasnije su počeli da se koriste fosilni i nuklearni izvori. Izgledali su jeftinije, ali se ispostavilo da su najskuplji, jer su ozbiljno ugrozili zdravlje planete.
Tokom druge polovine 20. veka, došlo je do porasta interesovanja za razvoj čistijih, obnovljivih izvora energije. Jedna od najvažnijih je energija vetra. Danas, preko 83 zemlje koriste ovu energiju.
Da li ste znali?
Vetar kao izvor energije se toliko dugo koristi, da možemo reći da je jedan od najstarijih izvora energije čovečanstva. Snagu vetra su koristili za jedrenje još 5.000 godina pre nove ere.
Korišćenje solarne energije takođe ima pozitivan uticaj na životnu sredinu. To je energija proizvedena direktno iz sunčeve svetlosti. Može se koristiti za toplotnu ili pretvoriti u električnu energiju.
Interesantno
Po nekim proračunima naša planeta za 71 minut primi toliko solarne energije koliko je dovoljno da zadovolji energetske potrebe čitavog sveta godinu dana!
Energija vode ili hidroenergija radi na sličan način kao i energija vetra jer se koristi za okretanje turbine generatora i stvaranje električne energije. To je snaga koja se dobija iz sile tekuće vodene mase. Pre nego što je počela da se koristi električna energija, energija vode se koristila za pogon raznih mašina.
Da li ste znali?
Evropljani su prvi narodi koji su koristili snagu vode za kontrolu mlinova koji su drobili žito i to 200. godine pre nove ere.
U obnovljive izvore spadaju i energija biomase (sagorevanje materije biljnog i životinjskog porekla za stvaranje energije) i geotermalna energija (toplotna energija Zemlje). Danas se ponovo vraćamo na obnovljive izvore i smatra se da su oni ključni činioci budućeg razvoja Zemlje jer proizvode manje zagađenja i tako pomažu u zaštiti životne sredine i obezbeđuju čistiji vazduh i vodu.