Pred kraj godine se svi radujemo praznicima, okupljanju, slavljima, volimo toplu i prijatnu atmosferu i prisustvo dragih osoba. Iako znamo za mnoge božićne običaje, da li ste se zapitali zašto je naš Božić drugačiji nego u reklami Koka-kole ili u novogodišnjim filmovima?
U srpskim običajima, objedinjeni su folkor i religija. Kada kažemo ,,folklor“, prvo pomislimo na narodne igre, nošnju, ali ovaj pojam znači i negovanje kulturne tradicije. Kada je srpski narod primio hrišćanstvo, počeo je da slavi Božić. Pre toga, mi Sloveni, bili smo pagani i verovali smo u više bogova (kao Grci ili Skandinavci). Ti stari praznici i običaji nastavili su i dalje da žive, samo im je crkva dala novo ime i objašnjenje.
Najzanimljiviji običaji vezani su za Badnje veče. Zamislite kako to izgleda u vašim domovima i sada pažljivo čitajte i otkrivajte sličnosti i razlike!
Za Badnje veče najvažnija je zajednička večera, praćena molitvom. Trpeza je posna, a od jela se spremaju tucan pasulj (od koga se deo čuva za Krstovdan, 18. Januara), kiseli kupus, pita od oraha, riba. Pre nego što počne večera, domaćin četiri oraha baci u svaki ćošak kuće jer se verovalo da je to dar za duše predaka. Jede se na podu, na slami. U kuću se triput unosi badnjak (hrast ili cer), a deca ga zasipaju kukuruzom i pšenicom da bi godina bila rodna. U mnogim krajevima deca pijuču na slami i tako traže dar u vidu slatkiša. Kada se badnjak loži, domaćin govori: Koliko varnica, toliko parica i slično. Ponegde se i badnjak maže medom. Hrana se ne sklanja sa stola do trećeg Božića.
Iako loženje badnjaka, trpeza i porodica na okupu treba da predstave pećinu u kojoj se Isus rodio, ovaj običaj je ipak mnogo stariji! Sama badnja večera je kraj jedne godine, posvećena je preminulim precima, a vatra badnjaka i božićno jutro su početak nove godine i novog životnog ciklusa – rađanje mladog sunca! Sve vodi ka proleću, dužim danima, obnavljanju prirode, novim počecima! Tako se na božićno jutro sprema česnica, beskvasni hleb mešen sa izvorskom vodom. U njega se stavlja novčić ili dukat, grančice drena, šljive, pšenica.. Svako ko ,,izvuče“ nešto u česnici, biće srećan i blagosloven cele godine. Zanimljivo je da se za Božić na trpezu obavezno sprema pečenica – svinjsko ili jagnjeće pečenje. Po nekim legendama, za vreme viševekovnog robovanja pod Osmanlijama, spremala se svinjetina jer je Turci nisu jeli (vera im zabranjuje). Otud da se u nekim krajevima i dalje sprema svinjetina. Ovaj običaj je, u stvari, pagansko prinošenje žrtve božanstvima, u vidu žrtvovane životinje, kako bi se bogovi umilostili a godina bila plodna!
Na kraju, važan činilac božićnog slavlja je i položajnik (polaznik, polaženik) – od glagola polaziti, posetiti. To je poseban gost, uglavnom mlada osoba, koja nam je prvi gost na dan Božića i on donosi u kuću zdravlje, napredak, plodnost. Kao takav, uvek se daruje. Smatra se da od ovog običaja potiče nadaleko čuveno srpsko gostoprimstvo! U ovom duhu, ostaje da poželimo da u svačiji dom donesemo sreću a u svom budemo najbolji domaćini!