Većina ljudi će vam pružiti desnu ruku pri rukovanju, ispisati neki tekst desnom rukom, šutnuti loptu desnom nogom i neće imati problem da običnim makazama iseče papir.
Toj većini biće ponekad smešno, čudno ili neshvatljivo da neko sve to radi levom rukom ili nogom, a još manje shvatljivo da ima problem da makazama obavi tako jednostavnu radnju kao što je isecanje papira. To je zato što desnoruke osobe čine ogromnu većinu, dok je onih koji su levoruki oko 15 odsto na celom svetu. Ima i onih koji se podjednako dobro služe s obe ruke ili noge. Oni su ambideksterni i ima ih samo oko jedan odsto na svetu.
Ljudski mozak ima dve polovine, hemisfere, koje nisu indentične. Ako je razvijenija leva polovina, osoba je desnoruka, ako je razvijenija desna strana mozga, ona je levoruka. Leva polovina mozga obrađuje informacije sistematično i postepeno, proverava sve moguće varijante. Zahvaljujući toj polovini mozga razumemo smisao reči i apstraktne pojmove i možemo da uredimo informacije o svetu, da planiramo, logički zaključujemo. Desna polovina mozga obrađuje informacije intuitivno, trenutno, s mnogo emocija, kreativno.
Ipak, iako je levorukih mnogo manje, o ambidekstercima da i ne govorimo, to nikako ne znači da s njima nešto nije u redu. S levorukošću se rađamo, to nije stvar izbora, niti je nekakva loša osobina ili mana, iako može biti problem u svetu u kom je većina predmeta koje koristimo dizajnirana upravo za desnoruke. Makaze, džepni noževi, rezači za olovke, pribor za jelo, otvarači za konzerve, gitare, harmonike, otvarači za flaše, seckalice za nokte, foto-aparati… kreirani su za desnoruke, pa levoruki mogu imati problem da ih koriste ili čak moraju da ih okrenu da bi ih uopšte koristili. Još jedan moguć problem je što se šrafovi ili sijalice uvek zavrću na desno.
Zbog toga što je levorukih manje, a i zato što je teško neke predmete koristiti levom rukom, nije retko da su levoruki izloženi podsmehu, ruganju, pa čak i pokušajima da ih se natera da koriste desnu ruku. U mnogim kulturama levoruki su bili tretirani kao manje vredni nego desnoruki i proglašavani za nepotrebne ili nekorisne. Često su terani da pređu u desnoruke, to jest da pretežno koriste desnu ruku, proglašavani su i za veštice ili demone, ali je u nekim kulturama levorukost smatrana velikim darom.
Ta diskrimancija ostavila je traga i u govoru i jeziku, pa se tako za nekoga ko je neraspoložen ili loše volje kaže da je “ustao na levu nogu”, za nekoga ko je nešto nespretno uradio da “ima dve leve noge”, a kada je od velike pomoći čujemo da je nečija “desna ruka”. Da biste shvatili kako se tada osećaju levoruki, pokušajte da zarežete olovku levom rukom, da levom rukom koristite makaze ili da njom sipate kafu iz džezve.
Srećom, neki veliki ljudi nisu davali ni pet para na to što su levoruki, pa su svet zadužili divnim i bitnim stvarima - Marija Kiri, Albert Ajnštajn, Leonardo da Vinči, Isak Njutn, Aleksandar Makedonski, Mikelanđelo Buonaroti, Ludvig van Betoven, Moris Ravel, Nikolo Paganini, Čarli Čaplin.
Međunarodni dan levorukih obeležava se 13. avgusta.
da čitaš celu lekciju
SH duks OSMEH više boja
180000
SH duks sa kapuljačom više boja
Mi trotinet
SH rokovnik više boja
SH kačket više boja
SH ranac više boja
SH majica OSMEH više boja
