Zvezda najbliža zemlji je SOL. Nikad čuli? Varate se! Sol je drugi naziv za Sunce. Drevni Rimljani, koji su Sunce posmatrali kao božanstvo, nazvali su ga SOL. I upravo je Sol zvanično naučno ime za Sunce. Od reči Sol nastala je i reč, SOLarni sistem. Sol ili Sunce je centralna zvezda našeg osmoplanetnog sistema, koja nam daje energiju. Bez Sunca, Zemlja bi bila mračna zamrznuta planeta bez bilo kakve mogućnosti za život.
Hajde prvo da upoznamo Sunce.
Sunce je pet biliona godina stara kugla puna vrućeg gasa. Uglavnom se sastoji od dva gasa, vodonika i helijuma. Mada sadrži i druge elemente koji su znatno zanemarljivi u poređenju sa količinom osnovna dva. Najtopliji deo Sunca je jezgro, čija toplota iznosi čak 15.500,000 °C. AUĆ!
Njegova površina nije toliko topla koliko jezgro, ali ipak iznosi 5,600 °C. Sunce je toliko veliko da bi od njega mogli da napravimo čak 333.000 planeta Zemljine veličine. Ali i pored toga što je zaista veliko, nama se čini još većim, jer nam je najbliža zvezda. Pošto smo utvrdili da je Sunce vruće i da zrači svetlošću, isto tako znamo da su toplota i svetlost energija koju naša planeta dobija od Sunca. Ali kako?
Toplota koja se stvara u jezgru Sunca, i koja je kao što smo već pomenuli ima 15.500,000 °C, putuje do njegove površine preko sto hiljada godina. Ali kad ta energija izbije na povšinu Sunca, započinje putovanje u vidu toplote i svetlosti ka Zemlji. Za samo osam minuta toplota i svetlost pređu put od neverovatnih sto pedeset miliona kilometara do Zemlje.
Svi možemo da vidimo i osetimo Sunčevu energiju! Hvala ti Sunce, prava si zvezda!