Upoznajte Eni Izli (eng. Annie Easley), matematičarku koji je rušila barijere i koja nam je pomogala da istražimo Sunčev sistem.
Spletom čudnih životnih okolsnosti ova fantastična žena dobila je priliku da tri pune decenije radi na unapređenju svemirskih ekspedicija.
Rođena je 1933. godine u Birmingemu, državi Alabami. Odgajala je samohrana majka koja je vredno radila kako bi obezbedila pristojan život za njih dve. Eni je bila veoma dobar đak i stekla je pravo na stipendiju Univerziteta Ksavijer u Nju Orleansu. Upisala je farmaceutski fakultet, kasnije kada je kao dokazana raketna naučnica komentarisala svoj prvi izbor rekla je: „Samo sam mislila da će to biti fascinantno. Sada, to možda ima neke veze sa odlaskom u deo prodavnice, gde su imali sve slatkiše i sladoled.“
Iako se 1945. godine vratila u svoj rodni grad, nije se dugo zadržala. Udala se i preselila sa mužem u Klivlend. Kada je stigla tamo, saznala je da je jedina škola za apotekare u tom području zatvorena. Tako da je morala da traži posao negde drugde. U novinama je pročitala priču o dve sestare blizanakinje koji su radile kao „ljudski kompjuteri“, izvodeći matematičke računice za inženjere u Nacionalnom savetodavnom komitetu za aeronautiku (NACA), preteča moderne organizacije NASA. Zvučalo je zanimljivo, i uvek je bila dobra u matematici. Tako se sledećeg dana odvezla u NACA i prijavila za posao. Dve nedelje kasnije radila je tamo.
Na ovoj čuvenoj forografiji je Eni. Ona stoji pored ogromnog kontrolnog panela sa brojčanicima, svetlima, dugmićima od poda do plafona. Izgleda kao lik u filmu, koji komanduje neustrašivom svemirskom misijom. Fotografija je snimljena 1981. godine u Centralnoj kontrolnoj sobi Istraživačkog centra Luis Endžin i Klivlendu, Ohajo.
U početku je radila kao „ljudski kompjuter“, u sličnim ulogama kao i blizanakinje o kojima je čitala. Ali Izli je bila fascinantna, višestruko talentovana matematičarka. Kada su došli računari (mašine, a ne ljudi), naučila je asemblerski jezik i FORTRAN i postala programer. Radila je na baterijama, uključujući studije o vozilima na baterijski pogon, sličnim modernim hibridnim automobilima. Radila je na lansiranju šatlova i dizajniranju NASA-inog nuklearnog reaktora u Plum Bruku.
Ostaće poznata po radu na raketi Kentaur. Kentaur je bila prva taketa tog tipa, koja je koristila jedinstveni sistem za gorivo i ta tehnologija se i danas koristi. Kada je Survajver 1, prva američka svemirska sonda koja se spustila na vanzemaljsko telo, sletela na Mesec, pokrenula ga je Kentaur raketa. Kentaur je lansirao Kasini sondu na Saturn. Kada NASA-ina letelica Insajt sleti na Mars, tamo će stići koristeći Atlas V-401 raketu, modernu verziju Kentaur rakete.
Lansiranje sonde InSight pomoću Kentaur rakete
Iako je ostala preko 30 godina u NASA-i, imajući "više dobrih uspomena nego loših", bila je žrtva rasne diskriminacije. Njoj je uskraćena finansijska pomoć koju je NASA dala drugim zaposlenima da plate dodatne kurseve na fakultetima. Ali ona nikada nije dozvolila da je to sputa, objasnila je: "Ipak, to nije bilo dovoljno da me odvrati od mojih životnih ciljeva. Nastavite napred, jer postoje ljudi koji imaju autoritet i mislim da ga ponekad zloupotrebljavaju. Oni misle, "ja sam nadležan ako kažem - ne."
Izli se povukla iz NASA-e u decembru 1989. godine. Skijala je, igrala tenis i volontirala. Radila je skraćeno radno vreme u nekretninama, a povremeno i podučavala. Umrla je 2011. godine.
Razmišljajući o svom životu i preprekama koje je prevazišla, rekla je: "Mislim na pesmu Majka sinu (eng. Langston Hughes). Život za mene nije bio kristalno stepenište, ali moraš se boriti. "
Ona je prevazišla doživotnu rasnu diskriminaciju kako bi završila dugu i uspešnu karijeru u NASA-i.
da čitaš celu lekciju
SH duks OSMEH više boja
180000
SH duks sa kapuljačom više boja
Mi trotinet
SH rokovnik više boja
SH kačket više boja
SH ranac više boja
SH majica OSMEH više boja
