Kada biste se našli u sred pustinje i spazili ogromnu rupu koja gori, prvo biste pomislili da ste naišli na vrta pakla. Srećom nije tako. U Turkmenistanu, u sred pustinje Karakum, nalazi se jedan od najvećih polja gasa. Vrata pakla, kako su ih nazvali lokalni meštani, poznata su po svom prirodnom gasu koji je u plamenu više od četrdeset godina! Veliko žarište zauzima površinu od šezdeset metara i dubinu od oko dvadeset metara.
Sovjetski naučnici su pronašli ovo naftno polje 1971. godine. Postavili su platformu za bušenje i započeli operaciju skupljanja gasa u skladišta. Zadovoljstvo sovjetskih naučnika je ubrzo nestalo, pošto se tlo ispod bušotine, odjednom, srušilo u široki krater i nestao. Međutim, ispuštanje velike količine metana je stvaralo veliki ekološki problem i predstavljale su opasnost po ljude iz okolnih sela. Metan je mnogo štetniji po okolinu i mnogo snažnije utiče na globalno otopljavanje nego ugljen-dioksid, koji nastaje sagorevanjem metana. Bojeći se za ispuštanje metana iz kratera, naučnici su rešili da ga zapale, misleći da će sagoreti.
Naučnici su očekivali da će gas izgoreti i ugasiti se, posle nekoliko dana. A vrata pakla neodustaju i posle četiri decenije, gore isto kao i prvog dana. Plamen stvara zlatni sjaj koji se može videti kilometrima.
Vrata pakla su sada svrstana kao internacionalna turistička destinacija ...