Biti fizički aktivan i kretati se svaki dan 60 minuta, tokom detinjstva i adolescencije, u doba kada telo prolazi kroz brojne promene i intezivno raste, veoma je značajno.
Fizička aktivnost pomaže boljem radu srca, organa za disanje, razvoju mišićno zglobno koštanog sistema, daje ti energiju i pomaže da se osećaš i izgledaš bolje. Sport ima povoljan uticaj na zdravlje, ali i na izgradnju ličnosti, timski duh i razvoj prijateljstva.
Pravilna ishrana i redovna fizička aktivnost su glavni faktori za održavanje poželjne telesne težine. Sva hrana koju pojedemo se razgradi u našem probavnom sistemu, sa ciljem dobijanja energije. Energija, koja nastaje u tvom telu, potrebna je za odvijanje raznih metaboličkih procesa i obavljanje funkcija u organizmu, kao i za fizičku aktivnost.
Uz zdrav način života obezbedićeđ i dobar izgled, telesnu formu, a time i povećati samopouzdanje. Lepota zaista dolazi iznutra, a izgledamo dobro onda kada se osećamo dobro u svojoj koži, bez obzira na to koliko kilograma imamo. Pubertetski razvoj kod devojčica je propraćen porastom telesne težine i gomilanjem masnog tkiva na bokovima, bedrima, stražnjici ili struku. Ovaj potpuno normalan biološki proces često zabrinjava devojke uzrasta od 12 do 15 godine. Za razliku od devojčica, sazrevanje mladića se kreće prema muškom idealu tela jer podrazumeva širenje ramena i rast u visinu. Od rođenja do duboke starosti naše telo prolazi kroz promene sastava i oblika. Detinjstvo i adolescenciju obeležavaju brz rast i razvoj, pa su zato povećana potreba za hranom, materijama i energijom iz hrane. Na završetku tog, za neke burnog razdoblja, obično smo 20% viši i 50% teži, što je potpuno normalno i predstavlja transformaciju iz tela deteta u odraslu osobu. Mnogi u tom periodu osećaju veliku glad, to je uobičajeno, jer je telu potrebno više energije nego pre. Sva ta hrana je potrebna za rast i razvoj tela naročito kostiju, mišića i crvenih krvnih zrnaca, ali i svih drugih telesnih struktura. Kosti se izdužuju i postaju čvršće, a za to je bitna dovoljna količina kalcijuma, proteina i vitamina D – hranjivih materija koje nalazimo u mleku, mlečnim proizvodima, kao i u jajima mesu i ribi. Osim toga, za pravilan rast kostiju je bitno i redovno fizičko vežbanje.
Ne mučite telo gladovanjem kako biste izgledali kao nedostižni i veštački ideal lepote napravljeni u fotošopu. Pametnije i zdravije je dugoročno usvojiti zdrav način ishrane i fizičke aktivnosti, što obezbeđuje lep izgled i dobro zdravlje. Ako se osećaš zdravo i srećno, tvoja koža sija i čini te lepim.
Pitate se zašto je važno biti redovno fizički aktivan. Kretanje je sastavni deo svakodnevnog života, bez kojeg ne bi mogao ujutru da ustaneš iz kreveta, da se obučeš, jedeš, piješ, odeš sa drugom ili drugaricom u šetnju.
Baveći se fizičkom aktivnosti je važno zato što fizička aktivnost utiče na:
- Razvoj sistema za kretanje – Jačanjem mišića, kostiju i zglobova se sprečavaju različite deformacije i loše držanje, kao i povrede.
- Zdravlje sistema srca i krvnih sudova i organa za disanje – Vežbanjem se jačaju srca i pluća.
- Jačanje imuniteta - Vežbanjem se povećava otpornost organizma prema infekcijama i prehladama.
- Prevencija gojaznosti – Vežbanjem se troše kalorije koje unosimo u organizam.
- Dobro raspoloženje – Kada vežbamo u telu se oslobađa „hormon sreće“ koji je zadužen za dobro raspoloženje zato su oni koji vežbaju srećniji i zadovoljniji. Osim toga, kroz pobede i poraze se jača samopouzdanje, smanjuje se strah.
Zapamti, preporuka je baviti se svaki dan 60 minuta umerenom fizičkom aktivnošću.
Lako možeš da uklopiš aktivnost u svakodnevnu rutinu, kroz celoživotno učenje i to:
- Redovno vežbati na časovima fizičkog i zdravstvenog vaspitanja (3x45 minuta nedeljno) To je programirana aktivnost. Najviše možemo da delujemo na brzinu, snagu (eksplozivna i repetativna), koordinaciju i pokretljivost. Drugim rečima, cilj vežbanja „zvezde“ (premeta strance) je da se nauči kako bi i na taj način poboljšali koordinaciju, pokretljivost, snagu... svih onih sposobnosti koje će vam u životu biti potrebne.
- Uključiti se u vannastavne sportske aktivnosti u školi (1x45 minuta nedeljno) Važan je dobar osećaj kada znamo da smo učinili nešto dobro za sebe, za svoje telo i usput se družili sa svojim drugovima.
- Uključiti se u vanškolske sportke aktivnosti u mestu stanovanja (sportske klubove) (2-3 x 60 minuta nedeljno) Ako si talentovan za neki sport uključi se u rad sportskog kluba u tvojoj okolini.
Sportom možeš da se baviš samostalno. Hodaj do škole, koristi stepenice umesto lifta, trči, vozi bickl, rolere, skejt, plivaj, čisti dvorište, usisavaj...
Pravi aktivne pauze tokom učenja, svakodnevna ili povremena fizička aktivnost blagotvorno deluje na naše telo.
Nije dovoljno da samo slušate ili gledate sport, potrebno je da se aktivno uključiš i da sami stvaraš, vežbajući, pozitivan efekat za zdravlje.
Autor: Prof. fiz. vas. Mirjana Spasić, u OŠ „3. oktobar“, Bor
Izvor: Priručnik: HEALTHIER KIDS „ZdravoRastimo“, Republika Srbija (2018)
Ovaj članak je pod pokroviteljstvom kompanije Nestlé i programa „ZDRAVO RASTIMO“
Oni navike školaraca u Srbiji menjaju nabolje
Kroz edukativni program ZdravoRastimo, koji se već deceniju sprovodi u školama širom Srbije, do sada je prošlo više od 100.000 osnovaca koji su zahvaljujući angažovanju posvećenih nastavnika motivisani da se vrate na sportske terene i da se uključe u pripremu zdravih obroka. Samo u toku školske 2020/2021 godine, u našoj zemlji u projektu je učestvovalo 25.000 dece iz oko 100 osnovnih škola, a Srbija se u odnosu na druge zemlje u kojima se program sprovodi istakla po tome što je veoma zastupljeno međuvršnjačko obrazovanje, gde stariji učenici uče svoje mlađe drugare o važnosti pravilne ishrane i redovne fizičke aktivnosti.