Činiti dobro znači davati i pomagati ljudima kojima je naša pomoć potrebna. Dobro treba činiti nesebično, sa ciljem da ulepšamo život drugim ljudima. Ovakvo nesebično davanje, kada ne očekujemo ništa zauzvrat od onih kojima pomažemo, naziva se DOBROČINSTVO!
Reč DOBROČINSTVO nastala je kao spoj dve reči DOBRO i ČINITI.
FILANTROPIJA JE DOBROČINSTVO
Stari Grci koristili su reč FILANTROPIJA (φιλανθρωπία), koja je sastavljena iz dve reči: philein što znači ljubiti i anthropo što znači čovek. Tako da bi prevod reči FILANTROPIJA bio ČOVEKOLJUBLJE. U Staroj Grčkoj filantropijom se nazivala želja, dobra volja da se pomogne svom bližnjem.
Filantrop ili dobročinitelj je čovek koji je spreman da čini dobra dela kako za ljude koje poznaje tako i za one koje ne poznaje. Da bi ste postali filantrop ili dobročinitelj nije obavezno da budete bogati, dovoljno je da imate vreme, snagu i spremnost da pomognete drugima. Filantrop u širokom smislu reči jeste čovek koji iskreno voli druge i trudi se da im pomogne, a ta ljubav može da ima razne forme.
Naši poznati filantropi i zadužbinari su: Mihajlo Pupin, Nikola Spasić, Nikola Čupić, Stana Milanović i drugi.
FONDACIJE i FONDOVI
Fondacija je organizacija koja prati stanje u društvu i zajednici. Njihov zadatak je da uoče one kojima treba pomoć i obezbede prikupljanje sredstva. Fondacije su veza između donatora i onih kojima je donacija potrebna. Zahvaljujući njima sredstva se organizovano mogu prikupljati od većeg broja ljudi. Može se donirati novac i lično, ali su fondacije sigurnost da novac odlazi na pravo mesto.
Akcije fondacija mogu biti razne prirode: izgradnja škola u seoskim sredinama, aktivnosti za zaštitu životne sredine ili prikupljanje hrane za socijalno ugrožene, kao i mnoge druge.
Jedna od najistaknutijih u Srbiji jeste Fondacija Ana i Vlade Divac. Osnovali su je planetarno poznati košarkaš i njegova supruga, a njihovo troje dece takođe učestvuje u radu Fondacije. Akcijama i angažovanjem ove humanitarne organizacije rešeni su brojni problemi u društvu i pružena pomoć mnogim ljudima.
ŠTA SU DOBRA DELA?
Želja da učinimo dobro delo za nekoga ili zbog nekoga rađa se iz ljubavi, brige i osećaja odgovornosti.
Dobra dela mogu biti na prvi pogled jednostavne stvari koje možemo sami da uradimo: pomoć starijima i bolesnima, negovanje povređene životinje, čišćenje parka, itd.
Postoje situacije u kojima naša pomoć nije dovoljna, tada je potrebno razgovarati sa starijima i pitati za savet ili podršku. Filantropija znači i obavestiti druge da je nekome pomoć potrebna. Zajedno sa svojim prijateljima, roditeljima, rođacima, učiteljima ili nastavnicima možete udruženim snagama napraviti promenu na bolje.
To mogu biti dela gde se odmah oseti boljitak, ali i dela koja dugoročno poboljšavaju život naše porodice, prijatelja, poznanika, nepoznatih ljudi ili čitave planete.
ŠTA JE ZAJEDNICA?
Zajednicu čine ljudi koji su nekako povezani. Mogu biti uža ili dalja porodica, drugovi iz odeljenja, može ih spajati ljubav prema muzici ili mogu imati iste ideje i uverenja. Reč zajednica koristi se i kada opisujemo ljude koji žive na istom prostoru.
Pored veze koja ih spaja i čini zajednicom, izvesno je da među tim ljudima postoje i različitosti. Uzmimo za primer stanare jedne zgrade. Njihova zajednica sastavljena je od veoma različitih ljudi. Ali kako svi žive u istoj zgradi i imaju zajednički interes da ona bude čista i bezbedna, zajedno će lakše ostvariti taj cilj lakše nego kada bi svako radio za sebe.
U zajednici se ljudi zbližavaju i samim tim su svesniji međusobnih potreba. Svaka zajednica je karakteristična. Zajednica u kojoj je uzajamna pomoć česta je odeljenje u školi. Drugovi iz odeljenja grade prijateljstva kako kroz igru, tako i kroz pomoć koju pružaju jedni drugima u svakodnevnim aktivnostima.
Porodica je prva zajednica kojoj pripadamo. To je grupa ljudi sa kojom odrastamo i čija znanja, manire i navike prihvatamo. Svaka porodica je različita.
PONUDITE POMOĆ U SVAKODNEVNIM AKTIVNOSTIMA SVOJIH NAJBLIŽIH
Naša porodica će uvek biti tu za nas. Najbliža porodica su roditelji i deca. Nekada je porodica sastavljena od ljudi koji nisu u srodstvu, već ih čine usvojena deca i odrasli koji o njima brinu. Na roditeljima je da decu čuvaju i pomažu im da pravilno odrastaju. To su ljudi koji će nam prvi pomoći kada nam je to potrebno. Sigurnost koju osećamo u krugu porodice potiče iz velike uzajamne ljubavi i spremnosti da se nesebično pruži pažnja svakom njenom članu. Zbog toga i mi treba da budemo brižni prema njima. Ukoliko odvojimo malo našeg vremena, možemo mnogo da ih usrećimo.
Širom porodicom nazivamo sve rođake: bake, deke, tetke, stričeve i ujake. Ljubav i pažnja koju dobijamo od njih je dar i treba ga sa zahvalnošću prihvatiti. Porodica je prva zajednica u kojoj se uči briga o drugima, jer svako svakom pomaže.
PONUDITE POMOĆ SVOJIM PRIJATELJIMA
Našim prijateljima je ponekada porebna pomoć. Ako možeš da pomogneš, obavezno tako i učini. Pomoć možete da pružite i kada neko od vaših drugova ima zadatak koji mora da obavi. Ukoliko pomognete jedni drugima, zajedno će vam biti zabavnije da radite.
Pomoć koju pružamo drugima nije jednosmerna. Najčešće i mi mnogo dobijamo. Radeći na rešenju nekog problema koji imaju u prilici smo da steknemo znanja i iskustva koje nam kasnije pomaže u životu. Ipak, razlog zbog koga želimo da pomognemo ne može biti lična korist, već želja da doprinesemo.
NOVČANE DONACIJE I VOLONTIRANJE
U svrhu unapređenja života u zajednici, svako ko može treba da odvoji neku sumu novca. Taj izdvojeni novac nazivamo donacijom, a osobu koja pruža pomoć donatorom. Možemo da odaberemo i neku od organizacija koja se zalaže za cilj koji je nama lično važan. Svaka donacija je podjednako jednako vredna. I jedan dinar može da promeni nečiji život.
Ukoliko niste u mogućnosti da donirate novac, uvek možete donirati svoje vreme – to se naziva VOLONTIRANJE. Volontiranje znači da pomažete drugima bez naknade. Možete organizovati volontersku akciju u svojoj zajednici. Zajedno sa svojom porodicom možete pronaći cilj za koji se svi zalažete i da osmislite akciju za pomoć. Porodično volontiranje je divna avantura koja pomaže zbližavanju i stvara uspomene za čitav život.
Takođe, možete se dobrovoljno prijaviti i postati član volonterske organizacije. Crveni krst Srbije, je najveća i najstarija volonterska organizacija u zemlji, koja okuplja 60 hiljada volontera, a čak 60 % čine mladi. Volonteri rade na unapređenju svoje zajednice i istovremeno kroz rad, brigu i učenje menjaju svoje živote i živote svojih sugrađana.
Volontiranje daje deci šansu da upoznaju čitav niz različitih ljudi iz potpuno različitih sredina i steknu nove prijatelje. Sjajne volonterske akcije mogu se pronaći na www.dobrocinitim.rs.
5 lekcija koja deca nauče prilikom volontiranja:
- Pozitivne akcije donose pozitivne promene.
- Timski rad.
- Empatiju.
- Komunikacione veštine.
- Postizanje ciljeva.
DOBRO SE DOBRIM VRAĆA
Dobročinstvo nije ograničeno samo na ljude koje poznajemo. Svakodnevno susrećemo veliki broj ljudi kojima možemo ulepšati dan malim gestovima dobrote - ukoliko ustupimo mesto starijem u javnom prevozu, ponesemo starijoj osobi tešku torbu ili pokupimo smeće koje se našli van korpe za otpatke.
Dobročinstvo počinje iz dobre namere. Prepoznaćete ga kao želju da za nekoga ili nešto učinite korisnu stvar i pomognete koliko možete. Vaša okolina odobravaće ta dela i mnogi će vam se pridružiti. Tako činimo niz dobrih dela, a stara narodna izreka kaže: „Dobro se dobrim vraća“.
Podrška
Projekat za unapređenje okvira za davanje finansira Američka agencija za međunarodni razvoj - USAID, a realizuje Koalicija za dobročinstvo, koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac. Koaliciju za dobročinstvo dodatno čine Trag fondacija, Catalyst Balkans, SMART Kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.
da čitaš celu lekciju
SH duks OSMEH više boja
180000
SH duks sa kapuljačom više boja
Mi trotinet
SH rokovnik više boja
SH kačket više boja
SH ranac više boja
SH majica OSMEH više boja
