Nobelova nagrada

Nagrada za ljude koji menjaju svet

Nobelova nagrada je internacionalna nagrada koja se dodeljuje jednom godišnje za „najveća postignuća koja su doprinela ljudskom rodu" tokom proteklih godinu dana za za fiziku, hemiju, medicinu, mir i književnost. Smatra se jednom od najvrednijih nagrada na svetu. Ustanovljena 1895. godine po želji švedskog naučnika Alfreda Nobela, a prvi put je dodeljena 1901. godine. Tek od 1968. bila uvedena i nagrada za ekonomiju.

Ceremonija dodele Nobelove nagrade se održava 10. decembra, na godišnjicu Nobelove smrti, u Stokholmu (Švedska) u svim do sada ustanovljenim kategorijama. Jedino se Nobelova nagrada za mir dodeljuje u Oslu (Norveška). Svaki laureat (dobitnik) prima zlatnu medalju, diplomu i novčanu nagradu.

Od 1901. do 2020. Nobelova nagrada i nagrada za ekonomske nauke, dodeljena je 603 puta.

Bilo je 962 laureata. Nagrade su dodeljivane 58 puta ženama. Prva dobitnica bila je Marija Kiri 1903. godine kada je sa svojim mužem nagrađena za fiziku. Drugi put je dobila ovu prestižnu nagradu samostalno i to za hemiju 1911. godine. To znači da je ukupno 57 žena dobilo Nobelovu nagradu.

Bilo je godina i kada nisu dodeljivane nagrade. To je bilo tokom Prvog i Drugog svetskog rata.

Samo tri puta Nobelovu nagrada je dodeljena nakon smrti dobitnika.

Nakon prvih dodela Nobelove nagrade, šestoro dece je krenulo stopama svojih roditelja i sami su postali dobitnici.

Ivo Andrić u svom domu u Beogradu, reakcija na vest o Nobelovoj nagradi

Jedini Srbin koji je dobio Nobelovu nagradu je Ivo Andrić 1961. godine za kompletno književno delo o istoriji jednog naroda, a vrhunac tog dela je roman “Na Drini ćuprija”(1945).

Ako želite da jednoga dana dobijete ovu prestižnu nagradu, znajte da ne možete da sami sebe nominujete. Morate biti nominovani za života, a saznaćete da ste nominovani – ako pobedite. Imena kandidata se čuvaju u tajnosti 50 godina.