Sve ono što znamo o dinosaurusima i evoluciji života, kao i o biljnom svetu, možemo da se zahvalimo nauci, koja se zove PALEONTOLOGIJA. Da bi shvatili proučavanje dinosaurusa, prvo moramo da saznamo šta je paleontologija i čime se bavi.
Paleontologija je nauka o razvoju života na Zemlji, drevnih biljaka i životinja zasnovana na fosilima, svedočanstvima njihovog postojanja sačuvanim u stenama. Naučnici koji proučavaju paleontologiju nazivaju se paleontolozi. Paleontolozi koriste fosile pri izučavanju i preko njih saznaju tri bitne stvari. Prva je indetitet i poreklo fosila, zatim životnu sredinu fosila, a onda i šta fosil može da nam otkrije o istoriji zemlje. Paleontolozi žele da saznaju sve o životu na Zemlji, zato proučavaju sve vrste fosila, a ne samo fosile dinosaurusa.
Postoji više tipova paleotologije. Jedna izučava fosile biljaka, druga fosile riba, treća fosile sisara, i četvrta fosile dinosaurusa. Paleontologija se služi geologiom i biologijom, ali i drugim naukama. Recimo, da bi izučili kako i kojom jačinom T-rex grize koristili su se matetatikom, fizikom i drugim tehnikama nauke.
Istorijska i eksperimentalna nauka
Postoje dva osnovna tipa nauke. Istorijska i eksperimentalna nauka. Kao što nam sama reč govori, ovde se mnogo eksperimetiše. Naučnici postave hipotezu i onda kroz eksperimete pokušavaju da je opovrgnu. Ako pak, neuspeju, hipoteza postaje naučna teorija. Dok istorijske nauke rade drugačije. Oni iskopavanjem i istraživanjem dolaze do hipoteza. Za razliku od eksperimetalnih nauka koje pokušavaju da opovrgnu svoje hipoteze, istoriske nauke pokušavaju da pronađu dokaze koji će podržati njihove hipoteze. Ako se pronađe dovoljno dokaza koji podžavaju hipotezu, hipoteza se prihvata kao naučna teorija.