Naše telo raste uz pomoć proteina. Proteini koje unosimo se konvertuju u amino-kiseline tokom procesa varenja. Ćelije i tkiva su sastavljeni od ovih amino-kiselina. Proteini zajedno sa mineralima proizvode i regenerišu mišiće, tkiva i kosti. Tako dolazi do deobe ćelija, i mi rastemo.
Kada se rodimo u proseku smo dugački 48 – 50 cm. Tokom idućih dvadeset godina dužina tela se povećava i do tri puta. Prosečna visina kod žena je oko 160 cm, dok je kod muškaraca oko 175 cm. Ali čovek ni tada ne prestaje da raste. Prema naučnim otkrićima, rastemo i posle puberteta, znatno sporije, ali rastemo, i svoju punu visinu dostižemo oko trideset pete ili čak, četrdesete godine života.
Rast našeg tela je pod kontrolom endokrinih žlezda koje imamo. Nakon određenog uzrasta, naše telo dostiže punu zrelost. Kad dostignemo punu zrelost potrebno je mnogo više hrane i energije, nego što inače unosimo, kako bismo nastavili da rastemo. Dakle, nakon zrelosti, telo prestaje da raste brzinom kojim je raslo, jer posle ovog uzrasta žlezde koje su odgovorne za rast postaju manje aktivne. Ipak, postoji veoma spor kontinuirani rast do neke četrdesete godine. Nakon tih godina čovek prestaje da raste i počinje se da se smanjuje. Svi se mi smanjujemo posle četrdesete godine života, otprilike 1 cm svakih deset godina. Razlog tom smanjenju je postepeni gubitak vode iz hrskavica u zglobovima. Brzina rasta se menja i zavisi od vašeg pola, kao i godišnjih doba, pa tako leti rastemo brže nego zimi.