Voće – vitamini i minerali u bezbroj oblika i boja

Voće je zdravo! - To ste čuli bezbroj puta

I da, zaista je tako. Hajde da naučimo zašto. Voće sadrži hranjive materije neophodne za zdravlje i održavanje funkcija našeg organizma. Zbog bogatstva korisnim materijama ima niz povoljnih učinaka na zdravlje – ko jede više voća i povrća kao sastavni deo raznovrsne i uravnotežene ishrane, ima smanjeni rizik od nekih hroničnih bolesti.

Voće je sočan oblik unosa vitamina i minerala, ali sadrži i dosta vode koja je našem organizmu veoma potrebna. Voće je bogato vodom, neko više, kao lubenica ili neko manje kao banana.

Voda u voću takođe hidrira naš organizam, posebno zato jer u njoj postoji čitav niz otopljenih vitamina i minerala, antioksidanasa, dobrih kiselina, kao i raznih vrsta ugljenih hidrata i šećera u svom najprirodnijem obliku.

Kad jedete voće ili pijete voćni sok osećate osveženje, koje oraspoloži, daje energiju i još uz sve to je izuzetno ukusno.

Hranjive materije i voće, imaju povoljan učinak na zdravlje:

Voće uglavnom prirodno sadrži malu količinu masti, natrijuma, nema mnogo kalorija. Dobar je izvor mnogih neophodnih hranjivih materija, koje inače premalo unosimo u organizam, uključujući kalijum, vlakna, vitamin C i folate (folne kiseline).

Vitamin C je važan za rast i obnovljanje svih organa, pomaže kod zarastanja rana i ogrebotina, održava zube i desni zdravima. On je jedan od važnijih vitamina u obrani od infekcije.

Folna kiselina i folati – vitamin iz B kompleksa. One pomažu telu u formiranju crvenih krvnih zrnaca, koja prenose kiseonik do svake ćelije u našem telu.

Ishrana bogata kalijumom, može nam pomoći kod održavanja odgovarajućeg krvnog pritiska. Najpoznatije voće koje sadrže visok nivo kalijuma su banane, šljive, suve breskve i kajsije, dinje i sveže ceđeni sok od narandže.

Vlakna iz voća, kao deo raznovrsne ishrane, važna su nam za pravilno funkcionisanje probave tj. pozitivno utiču na rad creva. Ista ta vlakna utiču i na snižavanje holesterola u krvi.

Voće zbog bogatsva vlaknima daje nam osećaj da smo siti, a sadrži malo kalorija, važno ga je da jedemo dok je sveže, iseckano ili celo. Sušeno voće takođe sadrži vlakna, ali je često zaslađeno.

Voćni sokovi sadrže vrlo malo ili uopšte ne sadrže vlakna ukoliko nisu sveže pripremljeni i 100% prirodni.

U obliku svežeg voća kao međuobrok ili deo doručka uz žitarice
Ceđeni čisti voćni sok
Kuvano voće - kompot
Smoothie ili frappe
Sušeno voće ili orašasto

PORCIJA VOĆA je veličine jedne šake, a sušenog voće pola šake!

Ovaj članak je pod pokroviteljstvom kompanije Nestlé i programa „ZDRAVO RASTIMO“

Oni navike školaraca u Srbiji menjaju nabolje

Kroz edukativni program ZdravoRastimo, koji se već deceniju sprovodi u školama širom Srbije, do sada je prošlo više od 100.000 osnovaca koji su zahvaljujući angažovanju posvećenih nastavnika motivisani da se vrate na sportske terene i da se uključe u pripremu zdravih obroka. Samo u toku školske 2020/2021 godine, u našoj zemlji u projektu je učestvovalo 25.000 dece iz oko 100 osnovnih škola, a Srbija se u odnosu na druge zemlje u kojima se program sprovodi istakla po tome što je veoma zastupljeno međuvršnjačko obrazovanje, gde stariji učenici uče svoje mlađe drugare o važnosti pravilne ishrane i redovne fizičke aktivnosti.